DNEVNIK

TERENSKA BELEŠKA / IGRA

Noć koju je igra pročitala iz kalendara

Jučerašnji autoput uvek je vozio u zalazak. Danas je saznao datum: put ide kroz Srednji Ural, a 22:00 se sada proverava prema pravom suncu. Krajem septembra to je već noć.

Film je pre i posle na istim kadrovima: pravo, levo skretanje, desno skretanje. Kabina je iznova sklopljena iznutra — instrumenti pod štitnikom, radio između ventilacionih otvora, vrata, brisači. Ruke više ne prolaze kroz volan: svaka drži obod obuhvatom, sa razmakom oko njegovog preseka.

Šuma je sada uralska: smrče u spratovima, borovi, breze i ariši koji požute krajem avgusta i ogole do novembra, sneg do aprila. U dolinama leži magla i farovi je osvetljavaju. Ponekad na put izađe los ili srna — i može da zastane u svetlu.

Ispod je svih pedeset pet rendera dana redom, uključujući neuspele: farove koji nisu dosezali asfalt i kadar za otklanjanje grešaka gde je njihovo svetlo pomnoženo trideset puta.

TRAKA / DNEVNIK RENDERA, PRE I POSLE, GODIŠNJA DOBA

Put je isti. Noć je današnja.

Isti mehanizam u radu — polje LES.GAMES ↗

TERENSKA BELEŠKA / IGRA

Dan proveden u vožnji ka zalasku koji ne prestaje

Danas je izašla prva igra studija. HIGHWAY 22:00 je beskrajni autoput letnje večeri, viđen iza low-poly volana. Zatim ga je autopilot vozio deset minuta da vidimo šta će se pokvariti.

Timelapse je tih deset minuta: autopilot drži traku, menja trake i jednom pretiče, menja stanice, silazi na bankinu i jednom usporava skoro do zaustavljanja, dok kamera s vremena na vreme izlazi iz automobila. Oko devetnaest kilometara, kadar u sekundi.

Put je prav. Krivine i brda su trik verteks šejdera, a sunce je vezano za tačku gde autoput dodiruje horizont, pa se uvek vozi ka zalasku. Radio sam piše lo-fi rok i hip-hop u hodu — ništa se ne pušta iz fajlova.

TRAKA / DNEVNIK PODEŠAVANJA I STOP-MOTION

Nema kuda da se stigne. Ima gde da se bude.

Isti mehanizam u radu — polje LES.GAMES ↗

TERENSKA BELEŠKA

Dan proveden u gledanju kroz staklo koje još ne postoji

Sve u današnjem kadru snimljeno je kroz objektiv koji još pravimo — softver koji se ponaša kao pravo staklo, a ne kao filter nalepljen preko slike, sa sopstvenim načinom da savije svetlo, ispusti boju po ivicama i sklopi svet u krug. Zasad o njemu nećemo mnogo reći; nije gotov, a kad bude, dobiće svoju stranicu. Prvo panelka; optika može da sačeka red.

Zasad samo ono što on vidi. Kamera ulazi u spor obrtaj iznad niskog spleta lišća, duboko crvenkasto-smeđeg, dok se bašta ne pročita pre kao vreme nego kao vegetacija. Kadar se zatvara poput blende, pokret razmazuje jedan obrtaj u sledeći, a tanak šav boje izbija tamo gde svetlo ponestaje. Kroz njega lebde čestice — prašina, ili nešto sa krilima.

Vrtlog, kružni pad osvetljenja i obojena ivica — sve je to objektiv, a ne post-produkcija. I dalje u izradi: ima dana kad rad hoće samo da se kreće.

Isti mehanizam u radu — polje BLENDER ↗

TERENSKA BELEŠKA / PROCES

Dan proveden u pravljenju objektiva pre nego što je uperen u bilo šta

Iza tog kadra stoji vreme za optičkim stolom: virtuelni objektiv i kamera pišu se od stakla nadalje, a zatim se svaki deo namerno kvari da bi se videlo ponaša li se pošteno. Ništa od toga nije slika; sve je merenje.

Prvo optika: svetlo prelomljeno kroz modelovano staklo, stvarni krug slike koji ne dopire do senzora, sa obodom koji plavi tamo gde se boja razdvaja, distorzija provučena od ništa do bureta pa do jastuka i proverena dvaput — jednom na procesoru, jednom na kartici — da bismo bili sigurni da se slažu. Zatim ono van fokusa, gde objektiv pokazuje maniri: blenda i „mačje oko“ po ivicama, fokus prevučen sa metra na kilometar, i Helios — onaj stari vrtlog — ponovo sastavljen kao karakter višečlane sheme, a ne kao filter, da se pozadina okreće umesto da se samo razmazuje.

Iza stakla, sve što senzor radi sa svetlom: mozaik kolornih filtera i demozaik koji ga pogađa nazad, ISO rampa sa sopstvenim šumom, kolorna matrica, balans belog koji se naginje od dnevnog ka sijalici, zatvarač koji može da klizi ili da drži, i sitne poštene greške — prašina, vrući pikseli, fiksni šablon zrna. Sve to izmereno prema šahovskim poljima, kosim ivicama i ravnim površinama, i sprovedeno u panel unutar Blendera gde dugmad menjaju izgled uživo.

Ovo je tiha infrastruktura ispod kadra iznad. Pravo izdanje biće zasebna stvar, kasnije. Zasad — sto, rad u toku.

Isti mehanizam u radu — polje LES.R&D ↗

TERENSKA BELEŠKA

Dan proveden u učenju nepokretne zime da se kreće

U kadru je panelka viđena kroz vreme: devet spratova betona omekšava pod snegom, nekoliko prozora još drži toplinu naspram hladnoće. Počelo je kao jedna naslikana slika, a postalo petlja unutar malog ComfyUI grafa: slika nagovorena na pokret, oko trideset sekundi na dvanaest kadrova u sekundi, u vertikali.

Sneg radi u dva registra odjednom. Sitne čestice lebde preko objektiva u prvom planu, dok se niže gomilaju teži, slikarski nanosi — pastozno umesto fotografskog zrna, cela površina nosi debljinu četkice. Sve je vrlo u izradi: lebdenje diše neravnomerno, a pahulje ponekad zaborave svoju težinu.

Čuvamo ga zbog raspoloženja — onog sivog časa kada dvorište zadrži dah. 2D i 3D ovde obično stoje jedno uz drugo; ovog dana je slikarstvo prosto naučilo da pada.

Isti mehanizam u radu — polje 2D ↗

TERENSKA BELEŠKA / ZVUK

Dan proveden u tome da se gitari pusti da se odluči

Nije sve što studio pravi namenjeno gledanju. Ovo je samo zvuk — komad skinut sa stola u Abletonu pod radnim imenom gitalin, nešto više od dva minuta, završen ranije ove nedelje i postavljen ovde kao i slike: kao fragment, ne kao celina.

Ovde možete da čujete demo od pedeset sekundi, uzet iz sredine numere, tamo gde ona radi najviše. Puna verzija ostaje na disku — pravilo studija za zvuk je da iz sobe izlazi samo demo.

Oblik je razlog da se sačuva. Otvara se nisko i retko, gitara sa mnogo prazne sobe oko sebe, gotovo ništa ne insistira. Oko sredine počinje da se skuplja: linija nabuja i povuče se, nabuja i povuče se, isprobavajući koliko glasna je spremna da bude. Do poslednje trećine je odlučila — polje se zgušnjava, figura postaje nemirna, a tišine s početka više nema.

Demo smo namerno uzeli iz dela koji raste. To je deonica u kojoj se čuje kako se numera odlučuje, a to je jedino što vredi pokazati pre nego što je celina gotova.

Isti mehanizam u radu — polje LES.SOUND ↗

TERENSKA BELEŠKA

Dan proveden u tome da se kuli pusti da se rastvori u vremenu

Danas je iz ComfyUI reda izašla jedna vertikalna petlja — dvanaest sekundi na dvanaest kadrova u sekundi, portret, i renderovana dvaput: prvo mala da se pročita pokret, pa opet u 2160 sa 3860 da slikarstvo izdrži izbliza.

Tema je panelka — jedna od onih sovjetskih ploča — ali postavljena kao izometrijska minijatura na nagnutom postolju, onako kako se snima arhitektonska maketa na stolu. Iz ranijeg pastoznog rada sa panelkama prenela se površina: ceo kadar se ponaša kao mokro ulje, gusto i naneto špahtlom, tako da su prozorska klupica i pahulja snega napravljene od iste materije kao i nebo iza njih.

Petlja govori o nataloženju i eroziji. Otvara se zakopana u magli, odozgo polje polusagrađenih krovova; zatim se kula zgušnjava u oštar sivi blok sa jednom toplom odlukom — narandžasto svetlo curi ispod postolja na platformu, jedina toplota na inače hladnoj sivo-zelenoj slici. Odatle belo preuzima: inje i pastozni nanos penju se uz postolje u šiljate smetove dok zgrada nije gotovo progutana, a paleta ne padne na skoro jedan ton.

Sačuvali smo je zato što su sneg i potez četkice nerazlučivi — ne može se reći da li se kula troši od vremena ili se prosto zaslikava do nestanka. Artefakt dana je verzija visoke rezolucije; mali render ostaje u folderu kao čitanje.

Isti mehanizam u radu — polje LES.PICTURES ↗

DANAŠNJA TERENSKA BELEŠKA

Dan proveden u doterivanju instrumenta

Ponovo smo sastavili sajt, odluku po odluku. Nešto je ostalo. Nešto je moralo da nestane.

Sajt je postao neprekidna putanja, a ne skup stranica. Uklonili smo ono što je slabilo znak, ponovo sastavili ono što je zasluživalo da ostane, i ostavili sistem tišim nego što smo ga zatekli.

Ono što smo danas sagradili opet će se promeniti. Zasad — drži.

Isti mehanizam u radu — polje LES.R&D ↗